Basic HTML Version
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
riječi
213
točno 4 minute i 33 sekunde, ali čemu djelo izvoditi čak
pune 4 min i 33 sek, kad se sve može odsvirati u 43 sekun-
de, a da baš ništa ne izgubi od svoje vrijednosti!
JAKOP:
Kaj bi tu zgubilo, kad ničega ne ni bilo, em ti ljudi
nesu niš igrali. Stali su tu kak mumije, koda su se zamrzli.
KARLO:
Jakove, ti ne razumiješ i stoga ni ne cijeniš jednog
genija, kakav je bio John Cage. Pa zar nisi čuo tišinu, čuo
dvoranu, dah i duh nazočnih ljudi, sve ono što se inače na
koncertima i priredbama ne primjećuje!
JAKOP:
Ama, nemoj ti z mene bedaka i norca delati! Pa
kaj je to bilo?
(glumcima na sceni)
To se on pošpotava sem
nam, dela komediju z nas koda je ovo nekakva umetnost.
PEPEK:
(agresivno)
E, Jakop, sad mi te je dosta! Kaj se tu
prenavlaš, kak se negdo nekomu poštotava! A kaj ti delaš.
Pak nesi ni ti ništa bolši! Kaj smo mi tu večeres pred celum
publikum delali, kaj nesmo z naše vatrgascov delali norce
jer si ti to tak napisal, a mi smo morali tak navčiti! Kaj se tu
sad držiš kak mila Gera! Ovo kaj Karlek veli ni bez veze.
OŽEK:
Tak je tak! I ja tak mislim, ali nisem niš štel reči, jer
ti se nisem štel zameriti!
FRANCEK:
(ljutito Jakopu)
Ti se tu hrustiš, napadaš bokca
Karla i soliš mu pamet, a tu si pred celem selomdelal beda-
ke i od nas Poletovcov, da bi mi šteli stadion! Zabavlaš pu-
bliku tak da se z nas smeju! To je tebe moderno kazališče?
JUREK:
A to, kaj naši ekonomisti znaju mejne nek deca z
osnovne škole, to tebe ni uvreda?
JAKOP:
Pak kaj vi dečki ne znate, kaj je to šala, kaj je hu-
mor, kaj je satira?
OŽEK:
Satira sim, satira tam, sateri ti samoga sebe. Mene
za to ni niš briga! Ja samo vidim i znamda smo tu pred semi
ze sebe bedaka delali, da su se ovi ljudi tu z nas smejali. Je
li toga nam treba?
MARIJA:
Priznaj, Jakope, ipak nije bilo u redu da u prired-
bi ovu našu dramsku grupu nazivaš nekakvom seljačkom
zadrugom.
JAKOP:
Ali to je rekao Karlo, a ne ja!
KARLO:
Nemoj se izvlačiti, Jakove, jer znaš da sam ja izgo-
varao samo tekst koji si ti napisao!
JAKOP:
Pak kaj nigdo od Vas ne misli svojum glavum, kaj
zaizres kak gramafon ponavlate samo ono kaj ste bili na-
pamet nabubali?
MARIJA:
(prekine ga ljutito)
Hajde, prekini, dosta nam je
tog tvojeg filozofiranja! I ja mislim da je došlo vrijeme da se
konačno i u Buševcu rade projekti, hepeninzi i sve ostalo o
čemu je Karlo govorio. Dosta je bilo predstava i predstav-
ljanja. Moramo postati moderno kazalište! Dobro da je
Neno pozvao takvog stručnjaka, kakav je Karlo i konačno
nam otvorio oči.
JAKOP:
Samo malo, prosim, ja sem se skroz zgubil! Dajte
mi, prosim vas, tekst ove predstave, jer se je, zgleda, otrgla
kontrole i sad saki tu brbla kaj oče! To više ni ona predstava
koju smo denes i ovde trebali pokazati!
KARLO:
Sve je pod kontrolom, Jakove, sve ide svojim pri-
rodnim tijekom, samo si se ti u svemu tome izgubio!
JAKOP:
To nemre biti istina! To ni tak!
(publici)
Ljudi božji,
a kaj se ja tu z njimi natežem, pak je li to mene treba? Sad
tu pod stare dane da gubim živce! Oni su sad najemput vsi
moderni i napredni, a ja sem postal dinosaur iz kamenoga
doba! Fala lepa Ogranku, fala lepa Neno, kaj sem do sada
mogel biti na dužnosti redatela, a sad se nek posla primle
moj uvaženi kolega Karlo, kad tak vsi oču! Draga moja pu-
blika, nek Vam sam dragi Bog pomore. Fala sem onem koji
su me do sada pomagali. Ako Bog da imali bute kazališče
bez glumcov i bez publike! Vidim da ja tu više ne spadam!
Zbogom!
(ode)
KARLO:
(glumcima)
Svaka čast Jakobu na njegovoj hrabroj
i pametnoj odluci! Svaka čast! Mislim da je za svoj dosa-
dašnji rad zavrijedio kao nagradu barem jedan keramički
tanjur. Ja se, međutim, ispričavam jer mi nažalost, nije mo-
guće prihvatiti ponuđenu čast i voditi Vašu dramsku grupu.
Čekaju me mnogi novi projekti ali i obilasci drugih amater-
skih grupa, koje su također poput vas na krivom putu. To
je moja životna misija i misija mojih istomišljenika i za njezi-
no ostvarenje borit ćemo se dok postoji i zadnje kazalište.
OŽEK:
A kaj onda bumo mi sada delali?
KARLO:
Mogu vam preporučiti gospodu Mađelija, Bulja-
na, Frljića ili koga drugoga da vam pomogne. A dotle po-
kušajte sami!
FRANCEK:
Cure i dečki, ja bum instaleral Wilsona! Ja
bum želva tera ide prek pozornice dve vure. Prosim pu-
bliku da se strpi jedno dve vure.
(spusti se na koljena i na
laktove i puzi polako po sceni)
MARIJA.
Eh, a ja ću vam sada govoriti o 17 vrsti pilula
koje svakodnevno gutam. Moje su pilule u raznim bojama i
raznih vrsta. One bijele izgledaju okruglasto i služe….
(dalje
improvizira tekst do kraja scene. Započne glazba, Schnittkeov
valcer iz Suite prema Gogolju, scenska svjetla titraju iritirajući
gledatelje).
JUREK:
(viče)
Marek, ja bi onda mogel za to vreme otpro-
jektirati onu japansku predstavu. Ja bum tukel, a ti samo
trpi!
(obilazi oko nje, i kad god dođe ispred nje udari joj tobo-
žnji šamar.
OŽEK
pleše solo valcer, a
PEPEK
izvodi kung-fu
pokrete. Cijela scena traje minutu i pol)
KARLO:
(publici, kad se stiša glazba i prestane titranje svje-
tla)
Odlično! Zaustavite izvedbu!
(publici)
Poštovana publi-
ko, nakon kraće stanke započet će drugi dio ovog našeg
projekta, a to je hepening bez publike. Molim da krenete
prema izlazima i da za ovaj hepening pri izlazu uplatite svoj
dobrovoljni doprinos za izvedbu bez publike i da tek tada
odete kući. Treći dio hepeninga, u kojem na sceni niti u
dvorani neće biti nikoga, kako bismo ostvarili kazalište No-
vog Čovjeka koji ne govori, ne vidi, ne čuje i koji „postoji“
bez scene, bez glumca i bez publike ovaj put vam iznimno
ne ćemo naplatiti. Hvala vam najljepša na razumijevanju!
(naklon)
Zbogom!
Svršetak