Basic HTML Version
212
riječi
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
rekao ja radim isključivo redateljske projekte, performan-
se, instalacije, koreodrame, hepeninge i tome slično, ja sam
i konceptualni umjetnik…
JAKOP:
…ili drugač rečeno šarlatan!
KARLO:
Jakobe, ovo sam prečuo!
JAKOP:
Ajde, dobro, dobro, zmeknulo mi se!
KARLO:
Eto, gospodična, to ja radim, a predstave, saču-
vaj Bože, to rade ovakve seljačke zadruge i takvi, kakav je
on!
(pokaže na Jakopa).
Kojekakve nevine predstavice po
izboru sestara milosrdnica iz kakve Više djevojačke škole.
Nadam se da se časne sestre na ovu usporedbu neće uvri-
jediti!
JAKOP:
(kad Karlo pokaže na Jakopa, on ga pogleda, pljune
na pod i zabije glavu u ruke da ga ne sluša)
MARIJA:
Oprostite, nisam ni ja Vas namjeravala uvrijediti!
Nisam znala!
JAKOP:
Karlo, je li to tebe zaizres sve normalno? Kad se
setim kak su nas negda ze škole tirali da idemo v kazališče
da gledimo velike svetske dramatičare, od Sofokla do Krle-
že, a denes škole moraju braniti dece tri stvari: piti alkohol,
zimati drogu i iti v kazališče. Je li to tebe normalno!
KARLO:
Slažem se, nije normalno da im to zabranjuju!
JAKOP:
V kazališču više ne mreš videti nijeno dramsko
djelo onak, kak ga je autor napisal. To kaj ti i tebe slični
delate je obični falsifikat, to je kazneno delo. Takvu bi ra-
botu treba zabraniti. Iživljavati se na autorem, teri se više
nemru braniti ni od tebe ni od tvoje projektantov! To kaj vi
prodavate pod imenom Šekspira, Molijera ili Krleže nema
nikakve veze z temi autori.
KARLO:
Je li čujete, draga moja gospodična, to je bilo
razmišljanje jednog našeg domaćeg primitivca! On bi za-
branjivao, on bi nas istinske umjetnike kažnjavao, hapsio i
zatvarao! To vam je čisti primjer staljinizma, primjer guše-
nja umjetničke slobode. Ali dragi moj Jakope, prošla su ta
vremena.
JAKOP:
Vi svi navek imate isti izgovor kad se nemrete ar-
gumenterano braniti.
FRANCEK:
Jurek, takvoga bi instalatera trebali za vodi-
tela tamburaške i pevačke sekcije. Onaj Momo, Kizo i Bo-
jan paze na saku notu, i se mora biti točno onak, kak je v
kajdanke zapisano. Nedaj Bože da teru notu pevači krivo
odpevaju ili tamburaši drugač odtamburaju. Odma skaču i
galame, koda su stekli. Kad bi imali ovakvoga voditela, saki
bi mogel igrati i popevati kak bi štel i kak bi znal! To bi bil v
Buševcu pravi folklorni hepening.
KARLO:
To s glazbom, dečki, to je tužna priča. Tu imate
potpuno pravo. U glazbenom bi svijetu trebalo provesti
radikalne promjene, jer tu smo zahvaljujući starcima poput
dirigenata Kranjčevića, Bareze i Dešpalja zaostali barem 50
godina. Ovi se protive svakoj novotariji i svakom napretku
i drže se nota kao pijan plota. U dvadesetiprvom stoljeću
Kranjčević dirigira sat i pol Betovenovu Devetu, a Bareza
nateže opere po četiri i više sati. Pa tko ima danas za to
vremena? Sve se to može u obliku hepeninga obaviti u
pola sata. Umjesto dvosatnog baleta obaviš Labuđe jeze-
ro s velikogoričkim mažoretkinjama i breakdancerima kao
koreodramu mnogo bolje i brže.
JAKOP:
Čovek božji, pak ti si zaizres nesi normalen! Kaj
tu bulazniš?
JUREK:
Ja mislim, Jakop, da čovek ima prav! Gdo bi z Bu-
ševec išel denes gledet operu četiri vure? Je li bi mot ti? Ja
bormeš ne bi!
JAKOP: J
urek, pak kaj ne vidiš da se taj čovek pošpotava
vsemu kaj mu opadne na pamet!
JUREK:
Ali govori po istine! Puno ljudi misli kak i on, samor
se ne vufaju povedati!
KARLO:
Bravo Jurek, vidi se da si ti pametan čovjek. Ni-
sam ja došao ovamo samo teoretizirati. Prema mojim
uputama vaš je voditelj gospodin Jakunić pripremio s va-
šim tamburaškim orkestrom jedan lijepi primjer suvre-
mene glazbe. Izvest ćemo skladbu poznatog suvremenog
američkog skladatelja Johna Cage-a. Gospodin Jakunić bio
je tako dobar, pa je djelo preradio za tamburaški orkestar,
iako je u originalu djelo napisano za veliki simfonijski or-
kestar. Molim orkestar da dođe! Želim samo dodati, da
koliko je meni poznato ova izvedba u Buševcu bit će treća
izvedba ovog djela u Hrvatskoj. Molim Vas da pažljivo pra-
tite izvedbu!
(Orkestar dolazi, svirači donose sa sobom instrumente, uzi-
maju stolice, sjedaju isprobavaju i štimaju instrumente.)
KARLO:
Molim vas da pljeskom pozdravite orkestar Se-
ljačke zadruge iz Buševca:
TAMBURAŠI I SVI OSTALI:
Seljačke sloge!
KARLO:
Tako je, imate pravo, Seljačke sloge!
TAMBURAŠI
(ustaju i naklone se)
KARLO:
(rukuje se s sviračem bisernice i daje znak orkestru
da sjedne. Na njegov znak sjednu, trzalice prislone uz instru-
ment za početak svirke i pozorno prate dirigenta. KARLO stavi
sat na stalak, podigne ruke za početak sviranja i tako iz za-
drži u zraku. Svirači netremice gledaju dirigenta. Slika ostaje
zamrznuta 43 sekunde. Tada KARLO spusti ruke, nakloni se
publici, svirači spuste tambura, ustaju i naklanjaju se. Za to
vrijeme, nakon prvih pet sekundi nesviranja, Jakop začuđeno
promatra malo dirigenta, malo tamburaše, priđe im i mimi-
kom daje znak da zasviraju.)
JAKOP:
Kaj, kaj je ovo bilo? Gdo je sad ovde lud?
(publici)
Ljudi moji, jeste li vi ovo videli i čuli? Jeste li čuli, da neste
ništa čuli? Pa kaj je ovo bilo?
KARLO:
(izvođačima)
Hvala vam lijepa, ovo je bilo izvrsno,
možete ići!
(orkestar odlazi)
JAKOP:
Prosim te, Karlo, ajde poveč meni i nam sem sku-
pa, kakova je to sad bila glupost? Kaj si se to bil zmislil?
KARLO:
Nisam ja ništa izmislio! Ovo se Cageovo
(Kejđo-
vo)
djelo zove 4 minute i 33 sekunde. U originalu se izvodi