Basic HTML Version
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
riječi
209
došli do tolikog broja, do stadiona za deset tisuća gleda-
telja?
FRANCEK:
Znanstveno, gospodična, vrlo znanstveno!
Polet je skupil sve buševske ekonomiste da naprave pre-
cembu i obodva su zračunali da bi trebal stadion za deset
ilada ljudi! To im opče ne bilo teško zračunati? Buševec ima
oko 900 stanovnikov, a na utakmicu dojde jeden posto, to
vam je, kak sem povedal, oko devet komadi ljudi. Dobro,
dagda dojde i više ali mi računamo, kuliko ih dojde najmej-
ne. E, sad, kad budu naši nogometaši igrali z nekim klubom
ze Zagreba, a Zagreb vam ima skoro milijun ljudi, onda
vam je jeden posto oko 10 ilada ljudi! A kad se k tomu
pribroje i devet Buševčanov onda bu i premalo mesta!
JUREK:
S početka su bili skoro krivo zračunali! Najpredi
jem je zišlo da je jeden postotek od milijun samo hiljadu
ljudi. Ali je mali Štefek, teri več ide v školu u Vukovinu, zra-
čunal i rekel tate da je jeden posto od milijun zapraf deset
ilada ljudi. Otec je onda toga šmrkavca najpredi šupil da
kaj se on vu to petla, ali je posle videl da Štefek bogme
ima prav!
Seminar
KARLO:
(ustaje sa stolice u dvorani, prezrivim tonom)
Stop,
stanite! Molim vas da prekinete ovo komedijanje! Jakove,
pa šta je ovo?
JAKOP:
Kaj je, ono kaj sem ti rekel, moderni teater!
KARLO:
Molim te, Jakove, po čemu je to moderno kazali-
šte? Pa to više liči na ona naša svakodnevna priglupa televi-
zijska prenemaganja koje neki nazivaju komedije.
JAKOP:
Ja sem Jakop a ne Jakov! Pak i ovo je moderni te-
ater, kaj ne naša tema jako moderna, em evropski fondovi
nisu bili v doba Šekspira ili Držića!
KARLO:
(odlazi na pozornicu, a Jakop ga slijedi):
Pa zar
dramska grupa vaše seljačke zadruge to smatra…
JAKOP:
Ne seljačke zadruge, nek Seljačke sloge, mi smo
Pučko kazalište Ogranka Seljačke sloge…
KARLO:
To je ionako svejedno, kako se Vaš OPG zove,
da li Seljačka zadruga ili sloga, ime je u svakom slučaju, da
oprostiš, glupo za jednu kulturnu udrugu!
JAKOP:
To sad opče ni važno, ja mu takvo ime nisem dal,
niti sem ga nakrst nosil!
KARLO:
Dobro, dobro, da ne stvaramo nepotrebne ten-
zije! Hrvatski kulturno-prosvjetni sabor zamolio me…
JAKOP:
I to za dobre peneze…
KARLO:
Molim, bez sarkazma! …zamoliome da obiđem
amaterske družine i pomognem im da shvate suvremena
kazališna kretanja. Već je žirijima dosta svake godine iznova
gledati je li se Jankić oženio ili nije i je li babica umrla ili nije.
Tako me vaš predsjednik Neno među prvima zamolio da
pokušam s glumcima vaše poljoprivredne zadruge…
JAKOP:
Pučkog kazališta Ogranka Seljačke sloge…
KARLO:
Daj, prestani cjepidlačiti, …dakle, da pokušam i
vama to objasniti.
OŽEK:
Čujte, gospon režiser…
KARLO:
Prosim, da budemo odmah jasni! Ja nisam nika-
kav režiser, ja sam univerzalni umjetnik koji se bavi scen-
skim projektima, performansama, instalacijama, koreodra-
mama, hepeninzima i tome slično. Ja sam došao u Buševec
u najboljoj namjeri da vas uputim suvremenu dramsku
umjetnost kako biste svojim novim projektima dosegli do-
stojnu razinu.
OŽEK:
Dobro, gospon projektant, kaj onda fali našem
predstavam, da bi bile k čemu slične?
KARLO:
Prvo, ovo grozno glumljenje, želja za scenskom
realnošću, to je passé, prošlost. Za početak je dovoljno da
glumci stanu ili čak sjednu jedan uz drugoga na pozornicu
i bez međusobne komunikacije i bez ikakvog uživljavanja u
tekst izdeklamiraju publici ono što su naučili i to na način,
koji im se svidi, pjevanjem, urlanjem, zavijanjem, šaptanjem,
sve su vam opcije otvorene. Jakove, dodaj stolice.
JAKOP:
Kaj sem ja najmlajši? Dečki, zemete stolce!
(Glumci donose stolice i sjednu svaki na svoju).
KARLO:
Sada, prosim, izgovarajte svoj tekst!
FRANCEK:
Teri tekst!
KARLO:
(izrugujući se)
„Teri tekst, teri tekst“! Pa onaj koji
sam malo prije morao slušati!
PEPEK:
Kaj celi?
KARLO:
Ama bilo što! Ali govor mora biti bez uživljavanja,
na originalan i neuobičajen način! Molim, da čujemo!
JAKOP: Dejte, počnete bilo gde! Daj ti počni Marija!
(
Marija i
ostali glumci na razne načine izgovaraju tekst gle-
d
ajući ravno u publiku)
MARIJA
: Hajde, razmislite još malo o tome. Recite mi,
kako stojite s vatrogasnim aparatima, štrcaljkama, cijevi-
ma i slično?
PEPEK
: Ne razmem, kak mislite?
MARIJA
: Pa to, treba li vam štogod od vatrogasne opreme?
PEPEK
: Ožek, a zakaj nas ona to pita? Je l’ ti kaj znaš o
tomu?
OŽEK
: O čemu?
PEPEK
: Kam dumiš, pa kaj nesi čul da pita, jel nam treba
vatrgasna oprema?
OŽEK
: A, kaj če nam to? Em nigde ne gori…
PEPEK
: E, jesem i ja našel, koga da pitam! Gospodična, o
tomu se baš nismo spominali na sastanku, pak Vam ne bi
mogel taj čas niš povedati. Moral bi pitati precednika…